ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Abstract

Имајући у виду чињеницу да се оспореним одредбама закона
утврђује обавеза плаћања накнаде за трајно коришћење изграђе-
ног и неизграђеног градског грађевинског земљишта (трајна рен-
та) за сва физичка и правна лица, без обзира на то да ли се ради о
земљишту у државном или приватном власништву, Суд сматра да
се основаним поставља питање да ли се таква обавеза, према
члану 59. став 2. Устава Републике Српске, у вези са чланом 60.
став 1. Устава, могла утврдити законом и за приватне власнике
земљишта, ако се зна да је коришћење земљишта само један од
облика вршења права својине на ствари које се не може одвојено
посматрати од права својине, а оспореним одредбама законодавац
то право ограничава. Наиме, имајући у виду да право својине
обухвата право посједовања, право коришћења и право распола-
гања на ствари, основаним се поставља питање да ли својина у
приватном власништву искључује обавезу плаћања накнаде за
коришћење градског грађевинског земљишта.