ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ИЗ КРИВИЧНОПРАВНЕ МАТЕРИЈЕ (СЕПТЕМБАР И ОКТОБАР 2010. ГОДИНЕ)

Сажетак

Уставни суд сматра да су редовни судови детаљно и јасно образ-
ложили своје закључке о кривици апеланта примјењујући релевантне
одредбе материјалног и процесног права, а таква образложења Уставни
суд не сматра произвољним. Уставни суд такође указује да апелант не
нуди аргументе који би оправдали његову тврдњу да је на било који
начин дошло до кршења права на правично суђење. Стога, имајући у
виду ставове Европског суда за људска права и Уставног суда,
наведене у овој одлуци, Уставни суд сматра да апелант нема „оправдан
захтјев“ који покреће питање права на правично суђење из члана II/3.е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за
заштиту људских права и основних слобода која би требало мериторно
испитати. Због тога, Уставни суд закључује да су наводи апеланта о
кршењу права на правично суђење очигледно (prima facie) неосновани.