СУДСКА ПРАКСА КАО ИЗВОР УПРАВНОГ ПРАВА

Apstrakt

О томе да ли је судска пракса извор права или не у литератури постоје различита становишта. Ова различита становишта добрим дијелом потичу отуда што се у дискусији о томе да ли је судска пракса извор права или не различито схватају како појам извора права тако и појам судске праксе. У нашем праву, судска пракса се не сматра извором права, јер се пресуде судова којима се рјешава конкретан случај не сматрају обавезним за све будуће случајеве. Необавезност судске пресуде значи да тумачењем закона, које је у њој изражено, није везан нижи суд, ни у том конкретном случају, ни у другим случајевима исте врсте. Међутим, индиректна и фактичка моћ судске праксе не може се никако порећи. Она је важна карика у ланцу правне сигурности
за грађане и организације, учеснике управно-правних односа и у
попуњавању правних празнина.
Значај судске праксе зависиће умногоме и од њене законске
заснованости, логичности и аргументованости донијетих одлука.