ИСПЛАТА НЕДУГОВАНОГ КАО ИЗВОР ОБЛИГАЦИЈА

Apstrakt

У овом раду аутор се најпре задржао на општим појмовима
извора облигација, а затим садржину рада посветио питању
правно неоснованог обогаћења (condictio sine causa) као једном од
извора облигација. У оквиру овог питања анализирао је исплату
недугованог (condictio indebiti) као најважнијег облика стицања без
основа из кога се рађа обавеза на страни обогаћеног дужника да
изврши повраћај примљеног без основа у корист повериоца који је
у заблуди извршио предају неке имовинске вредности. Овај
традиционални извор облигација, наш Закон о облигационим
односима формулише на следећи начин: кад је неки део имовине
једног лица прешао на било који начин у имовину неког другог
лица, а тај прелаз нема свој основ у неком правном послу или
закону, стицалац је дужан да га врати, а кад то није могуће, он је
дужан да накнади вредност постигнутих користи. Аутор је даље
анализирао услове који треба да се стекну да би дошло до обавезе
повраћаја датог. Први услов се односи на сам факат исплате
недугованог, а други услов – потребно је доказати да је исплатилац
био у заблуди о дугу, односно да је веровао да његов дуг заиста
постоји, иако у стварности не постоји, или је био у заблуди о
предмету и величини дуга или личности повериоца (error in
persona), као и када је био принуђен да изврши исплату. Аутор је
посебну пажњу посветио бројним случајевима који су слични
исплати недугованог, али они то ипак нису јер повериоцу не дају
право на повраћај датог, као што су нпр. исплата дуга пре рока,
исплата облигације код које је наступила застарелост, исплата у
случају да је исплатилац задржао право да тражи враћање. На
крају, аутор указује на околност да код ове установе треба
уложити нарочиту пажњу, не само у правној теорији него и у
пракси, у смислу разликовања исплате недугованог као извора
облигација од сличних случајева када они стварају друге облигационе односе, а не у смислу правно неоснованог обогаћења
као једног од извора облигација.