НАСЉЕДНИЧКА ЗАЈЕДНИЦА И ПОСТУПАК ЊЕНЕ ДИОБЕ

Apstrakt

Насљедничку заједницу чини више универзалних сукцесора
оставиоца, а обухвата цјелокупну заоставштину. У нашој правној
теорији је спорна правна природа насљедничке заједнице, из чега
произилази и питање тренутка њеног настанка. Наиме, дилема се
своди на два питања: да ли је насљедничка заједница заједница
сувласништва, или је то заједница заједничког власништва, и да
ли се правна природа насљедничке заједнице мијења у тренутку
правоснажности рјешења о насљеђивању, у односу на правну
природу, коју је имала приликом настанка, тј. приликом отварања
насљедства (односно у тренутку смрти оставиоца). У вези са одго-
вором на ова питања је и питање њеног развргнућа као једне
природне правне појаве, а примјеном правила ванпарничне проце-
дуре.
Анализирајући односе између насљедника унутар насљедничке
заједнице, аутор уочава да они много више одговарају правним
везама које постоје између сувласника, него између субјеката
заједничке својине. Овакви односи се успостављају већ приликом
настанка насљедничке заједнице, односно у тренутку смрти оста-
виоца, тако да се правоснажношћу рјешења о насљеђивању не
дира суштински у правну природу насљедничке заједнице.