ЦРКВЕНО ПРАВО КАО ЗАСЕБНА НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

Abstract

Појава и развој црквенога права као науке био је условљен
великим бројем унутраших и спољашњих фактора који су проис-
ходили из живота саме Цркве. Са једне стране жеља да се црквено-
правно законодатељство систематски изложи, а са друге, потреба
која се рађала у узајамном односу Цркве и државе, да црквено
право сачува своју самобитност и оригиналност, стварала је ову
научну дисциплину. Природа Цркве као видљиве институције,
опредијелила је правце и циљеве самога црквенога права.
Терминолошко схватање појмова „црквено“ и „канонско“ пра-
во открива нам унутрашњи садржај и карактер ове правне науке.
Правила и норме које регулишу како живот цркве и њених чла-
нова, тако и однос Цркве према другим друштвеним институци-
јама, добиле су своју научну интерпретацију и објашњење у науци
познатој под именом црквено право.
Као правни систем, који по својој древности заузима друго
мјесто одмах послије римскога права, црквено право је одиграло
кључну улогу у процесу стварања цјелокупнога правнога система.
Због тога и научна достигнућа у области канонскога права
представљају велику важност и указују на потребу за активнијим
изучавањем црквено-правних извора, од чега зависи и успјешност
у изучавању правних дисциплина уопште.