За ауторе

– Радови морају бити достављени на српском језику, фонтом Times New Roman, величине 12, а фусноте, као и ознаке за исте које се налазе у тексту, величине 10. Једна фуснота не смије бити дужа од пет редова.

– Рукописи чланака не могу бити дужи од једног табака. Један табак износи 16 страна од 28 редова са 66 словних знакова у једном рeду, односно 28.800 знакова у цијелом раду.

Научни и стручни радови морају да садрже:

– Наслов чланка који се исписује великим словима на средини прве стране, (фонт 14). Наслов треба да буде што краћи и да што јасније објасни суштину садржаја тог чланка.

– Име и презиме аутора и његова научна афилијација (назив установе у којој је запослен) исписују се одмах испод наслова на средини папира (фонт 12).

– Апстракт са кратким оквирним прегледом о садржају рада (до 20 редова) исписује се италиком (фонт 12) одмах испод имена и научне афилијације аутора. Слиједе кључне ријечи (до 10 ријечи).

– Међунаслови у тексту не смију бити дужи од једног реда. Пишу се на средини реда великим словима величине 12 и нумеришу се арапским бројевима. Ако у оквиру једног међунаслова има више цјелина, те цјелине морају имати кратке наслове који се исписују на средини реда малим словима и означавају бројем међунаслова и ознаком те цјелине. На примјер: 1.1 или 1.а, итд.

– Закључак је на крају рада и не смије бити дужи од 20 редова.

– Послије закључка  се наводи списак коришћене литературе. Цитирана литература треба да, између осталог, буде из врхунских међународних и домаћих научних часописа, најновијих годишта, и да у раду преовлађује часописна литература. Удио часописних референци, у смислу односа броја библиографских јединица из научних часописа и укупног броја коришћених извора, треба да буде најмање 60%, а пожељно је да буде преко 80%. Референце се не преводе на језик којим је чланак написан.

На крају чланка на енглеском језику исписује се наслов чланка, име и презиме аутора и његова научна афилијација, резиме и  кључне ријечи.

– Све странице у цијелом раду морају да буду нумерисане.

Редакција задржава право да прилагођава рад општим правилима уређивања часописа, графичким стандардима и стандарду српског језика.

Дoстaвљaњe рaдoвa

Рукoписи се дoстaвљajу у eлeктрoнскoj фoрми, нa aдрeсу:

spmisao@pf.unibl.org

Свaки рукoпис рeцeнзирajу двa aнoнимнa рeцeнзeнтa, компетентна за научну област којој припада рад.
Рукoпис ћe бити oбjaвљeн укoликo oбje рeцeнзиje буду пoзитивнe.
Кaтeгoризaциjу рукoписa врши Рeдaкциja, нa oснoву приjeдлoгa рeцeнзeнaтa.

Чaсoпис излaзи једном гoдишњe.

Рaдoви сe примajу до 30. августа за издање часописа који се објављује у текућој години.

Накнаде за објаву чланка

Часопис Српска правна мисао не тражи од аутора да плаћају трошкове обраде за подношење или објављивање чланка.“

ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА

 

I Цитирање уџбеника, научних књига, зборника, докторских дисертација, и сл.

  1. Када се цитира текст из књиге једног аутора, потребно је придржавати се сљедећих правила: име и презиме аутора (зарез) наслов књиге написан у италику, у малој загради наводи се мјесто издања (двотачка) издавача и годину издања, и на крају број стране са које се цитира текст.

Примјер:

Љубомир Тадић, Филозофија у свом времену (Београд: Филип Вишњић, 1998), 35.

Када се први пут цитира текст једног аутора пише се пуни облик, а у сваком сљедећем случају навођења тог истог аутора пише се скраћени облик:

Тадић, Филозофија у свом времену, 35.

Примјер у  навођењу литературе на крају рада:

Тадић, Љубомир. Филозофија у свом времену. Београд: Филип Вишњић, 1998.

Уколико  се  цитира податак  с  исте стране  из  истог дjела  као  у  претходној фусноти, користи се латинична скраћеница за ibidem у курзиву, с тачком на крају (без навођења презимена и имена аутора).

Примjер: Ibid.

Уколико се цитира податак из истог дjела као у претходној фусноти, али с различите стране, користи се латинична скраћеница ibid, наводи се одговарајућа страна и ставља тачка на крају.

Примjер: Ibid, 69.

 

  1. Текст два или три аутора једне књиге се цитира на начин да у се фусноти наводе имена и презимена аутора, раздвајајући их запетом и везником „и“ код навођења посљедњег аутора.

Примјер:

Драган Лакићевић, Божо Стојановић и Илија Вујачић, Теоретичари либерализма (Београд: Службени гласник, 2007), 35.

У скраћеном облику се наводе само презимена аутора.

Скраћени облик:

Лакићевић, Стојановић и Вујачић, Теоретичари либерализма, 35.

Код навођења литературе на крају рада, само код првог аутора се наводи прво презиме па име одвојено запетом, а онда остали аутори како је објашњено.

Примјер:

Лакићевић, Драган, Божо Стојановић и Илија Вујачић. Теоретичари либерализма. Београд: Службени гласник, 2007.

 

  1. Текст са четири или више аутора се цитира на начин да се наводи име и презиме првог аутора користећи скраћеницу на крају „и др.“ („et al.“ на енглеском језику) уз већ написано правило.

Примјер:

Владимир Водинелић и др., Право медија с моделом Закона о јавном информисању (Београд: Београдски центар за људска права, 1998), 35.

У скраћеном облику се наводи само презиме првог аутора и скраћеница „и др.“ (et al.).

Скраћени облик:

Водинелић и др., Право медија с моделом Закона о јавном информисању, 35.

Код навођења литературе на крају рада, наводе се имена свих аутора, а само код првог аутора се наводи прво презиме па име одвојено запетом, а онда остали аутори како је објашњено.

Примјер:

Водинелић, Владимир, Владимир Ђерић, Саша Гајин, Душан Стојковић и Милош Живковић. Право медија с моделом Закона о јавном информисању. Београд: Београдски центар за људска права, 1998.

 

  1. Ако се цитира текст књиге која има више издања, уз већ објашњена правила и примјере, послије наслова се пише број издања.

Примјер:

Јасминка Хасанбеговић, Перелманова правна логика као нова реторика, друго издање  (Београд: Досије, 2006), 35.

Скраћени облик:

Хасанбеговић, Перелманова правна логика као нова реторика,друго издање, 35.

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Хасанбеговић, Јасминка. Перелманова правна логика као нова реторика, друго издање. Београд: Досије, 2006.

 

  1. Ако је књига зборник радова, као аутор се наводи приређивач тог дјела и уз његово име и презиме додаје се ријеч уред. или прир.

Примјер:

Светислав Табороши, прир. Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007 (Београд: Досије, 2007), 35.

Скраћени облик:

Табороши, прир. Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту, 35.

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Табороши, Светислав, прир. Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007. Београд: Досије, 2007.

 

  1. Ако је књига превод, податак о преводиоцу иде послије наслова.

Примјер:

Џон Ролс, Политички либерализам, превод Љиљана Николић (Београд: Филип Вишњић, 1998), 35.

Скраћени облик:

Ролс, Политички либерализам, 35.

Примјер у навођењу литературе:

Ролс, Џон. Политички либерализам, превод Љиљана Николић. Београд: Филип Вишњић, 1998.

 

  1. Када се цитира текст преузет из докторске дисертације или магистарског рада, пише се: име и презиме аутора, наслов под наводницима, у малој загради докторска дисертација, име универзитета, година. Скраћени облик и навођење у литератури пише се као што је већ наведено.

Примјер:

Наташа Мрвић, ,,Накнада штете причињене кривичним дјелом“, (докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 1991), 35.

Скраћени облик:

Мрвић, ,,Накнада штете причињене кривичним дјелом“, 35.

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Мрвић, Наташа. ,,Накнада штете причињене кривичним дјелом“, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 1991.

 

II  Цитирање чланака објављених у часописима и зборницима радова или преузетих са научних скупова

 

  1. Чланци објављени у научним часописима цитирају се наводећи: име и презиме аутора (зарез) под наводницима наслов чланка (зарез) наслов часописа (италик), година излажења (искључиво арапским бројем), број или свеска (година): страна.

Примјер:

Бранка Бабовић, ,,Право на суђење у разумном року и парнични поступак“, Право и привреда, часопис за правнопривредну теорију и праксу, 50, 7-9 (2013): 35.

Скраћени облик:

Бабовић, ,,Право на суђење у разумном року и парнични поступак“, 35.

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Бабовић, Бранка. ,,Право на суђење у разумном року и парнични поступак“, Право и привреда, часопис за правнопривредну теорију и праксу, 50,7-9 (2013): стране.

 

  1. Aко се ради о цитирању текста научног чланка из зборника радова, пише се сљедеће: име и презиме аутора (зарез) под наводницима наслов чланка (зарез) везник у назив зборника у италику (зарез) по могућности навести и име и презиме уредника и писати скраћено уред. у малој загради мјесто издања, издавач и година.

Примјер:

Олга Јовић, ,,Брачни уговор versus законског имовинског режима“, у Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе, уред. Весна Казазић (Неум: Правни  факултет Свеучилишта у Мостару, 2011), 35.

Скраћени облик:

Јовић, ,,Брачни уговор versus законског имовинског режима“, 35.

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Јовић, Олга. ,,Брачни уговор versus законског имовинског режима“, у Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе, уред. Весна Казазић, 25-46. Неум: Правни  факултет Свеучилишта у Мостару, 2011.

 

  1. Цитирани текст преузет на конференцијама, конгресу или научном скупу наводи се пишући име и презиме аутора излагања, наслов рада под наводницима у малој загради материјал преузет на назив скупа и датум одржавања

 

III Цитирање литературе у електронском формату

  1. За електронске књиге, наводи се УРЛ или име базе у којој се књига налази. За остале врсте е-књига, наводи се формат (нпр. e-pub, mobi, azw). Ако у књизи нису означени бројеви страница, наводи се наслов одјељка или поглавља (или се просто изостави).

Примјер:

  1. Jurgen Basedow, Toshiyuki Kono, Axel Metzger, Intellectual Property in the Global Arena – Jurisdiction, Applicable Law, and the Recognition of Judgments in Europe, Japan and the US (Tübingen: Mohr Siebeck , 2010), 223.

http://www2.ciando.com/ebook/bid-2169591-intellectual-property-in-the-global-arena-jurisdiction-applicable-law-and-the-recognition-of-judgments-in-europe-japan-and-the-us.html

  1. Philip B. Kurland and Ralph Lerner, ed., The Founders’ Constitution (Chicago: University of Chicago Press, 1987), поглавље 10, http://press-pubs.uchicago.edu/founders/.
  2. Brooke Borel, The Chicago Guide to Fact-Checking(Chicago: University of Chicago Press, 2016), 92, ProQuest Ebrary.
  3. Jules Stuyck, Commercial and Economic Law in the European Union: 2ndEdition (Alphen aan den Rijn: Walters Kluwer,  2019), поглавље 4, Kindle.

Скраћени облик:

  1. Basedow, Kono, Metzger, Intellectual Property in the Global Arena,225-7.
  2. Kurland and Lerner, Founders’ Constitution, поглавље 4.
  3. Borel, Fact-Checking, 104–5.
  4. Stuyck, Commercial and Economic Law in the EU, поглавље

 

 

  1. Цитирање научних монографија које су доступне у електронском формату и чланака из оnline часописа је исто као и код штампаних издања, само што се додаје локацијски податак у виду URL адресе или назива базе података уз датум приступа тој бази.

Пише се име и презиме аутора, приређивача или уредника, наслов монографије, дисертације или поглавља у сврху што детаљнијег лоцирања цитираног текста (некада нису видљиви бројеви страна у електронским издањима), URL адреса или назив базе података и датум приступа том електронском извору. Ако чланак има своју ДОИ ознаку (Digital Object Identifier), треба је написати умјесто УРЛ-а. Након УРЛ-а или ДОИ ознаке треба написати и датум приступа чланку.

Примјер:

Андреја Катанчевић, ,,Bona fides као услов узукапије у класичном римском праву“ (докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2012), 35, http://doiserbia.nb.rs/phd/fulltext/BG20130618KATANCEVIC.pdf,

приступљено 18.10.2017.

Скраћени облик:

Андреја Катанчевић, ,,Bona fides као услов узукапије у класичном римском праву“, 35.

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Катанчевић, Андреја, ,,Bona fides као услов узукапије у класичном римском праву“ (докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2012), http://doiserbia.nb.rs/phd/fulltext/BG20130618KATANCEVIC.pdf,

приступљено 18.10.2017.

Ако је у питању периодика, пише се име и презиме аутора, наслов чланка под наводницима, назив часописа (у италику), година излажења (искључиво арапским бројем), број или свеска (година), број стране, URL адреса или назив базе података и датум приступа том електронском извору.

Примјер:

Милена Полојац, ,,Римски societas у најновијој литератури“, Анали Правног факултета у Београду, 54, бр. 2 (2006), 35, http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%265012&page=8&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D5012, приступљно 18.10.2017.

Скраћени облик:

Милена Полојац, ,,Римски societas у најновијој литератури“, 35.

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Полојац, Милена, ,,Римски societas у најновијој литератури“, Анали Правног факултета у Београду, 54, бр. 2 (2006),

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%265012&page=8&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D5012 , приступљено 18.10.2017.

 

  1. Садржај интернет страница може се цитирати у тексту:

На примјер: („1. маја 2017. године на страници Правног факултета је наведено…“)

Садржај интернет страница може се цитирати у фусноти на сљедећи начин:

А) Уколико интернет страница нуди податке о датуму објављивања или измјенама, наводи се тај датум.

На примјер: „Privacy Policy,” Privacy & Terms, Google, последње измјена 17. април 2017, https://www.google.com/policies/privacy/.

Скраћено навођење: Google, „Privacy Policy.”

Б) Уколико интернет страница не нуди податке из тачке А), наводи се датум приступа интернет страници.

На примјер: „О Факултету: Наша историја,“ Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, приступљено 4. септембра 2019, https://pf.unibl.org/nasa-istorija/.

Скраћено навођење: „Наша историја.“

 

IV Цитирање прописа и судске праксе

 

  1. Прописи се наводе пуним називом, затим се наводи гласило у којем је пропис објављен (у италику), број/година објављивања. Члан, став и тачка прописа означава се скраћеницама чл., ст., и тач.

Примјер:

Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, Службени гласник Републике Српске, бр. 82/2015, чл. 3. ст. 2.

Скраћени облик:

Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, чл. 3. ст. 2.

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, Службени гласник Републике Српске, бр. 82/2015.

 

  1. Навођење судских одлука треба да садржи што потпуније податке (врста и број одлуке, датум кад је донесена публикација у којој је евентуално објављена). Уколико је објављена у публикацији која се периодично издаје, назив публикације се пише у италику, а затим мјесто издања, број публикације и година издања.

Примјер:

Пресуда Савезног суда, Гзс бр. 43/2000 од 28.12.2000. год. Билтен судске праксе Савезног суда СРЈ,Београд, бр. 49, 2001.