РЕСТОРАТИВНА ПРАВДА: ПОЈАМ, ОСНОВНИ МОДЕЛИ И ПРАВДА ЗА ЖРТВЕ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА

Аутори

  • Марина М. Симовић Секретар у Омбудсману за дјецу Републике Српске и ванредни професор Факултета правних наука Универзитета Апеирон Бања Лука
  • Азра Аџајлић-Дедовић Редовни професор Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.7251/SPMSR2154025S

Сажетак

Ресторативна правда је алтернатива традиционалном кривичноправном систему и садржи низ различитих програма који се могу примијенити у различитим фазама поступка, укључујући и скретање са формалног кривичног поступка. Ова правда је правичнија од судске и тежи ка помирењу жртве и учиниоца кривичног дјела. Концепт ресторативне правде је мотивисан активнијим приступом жртви у кривичном поступку и хуманијем поступању са учиниоцем кривичног дјела, те давањем прилике жртви и заједници да учествује у процесу рехабилитације учиниоца. Поправљање штете подразумијева одговорност и обавезе, а одговорност се не утврђује већ је учинилац прихвата. У том смислу, унутар концепта ресторативне правде развила су се у свијету четири модела, која, упркос одређеним разликама, имају заједничку основну мисао постизања наведених циљева. У литератури се као главна замјерка наводи да овакав приступ умањује казну учиниоцу кривичног дјела јер се претпоставља да би традиционалним кривичним поступком вјероватније био строжије санкционисан. Међутим, и поред критика, евалуацијске студије ове правде показале су углавном позитивне резултате.
Аутори се баве, између осталог, предностима и недостацима, те моделима ресторативне правде. У расправи се у средиште ставља и анализира значења праведне државе и друштва, те разматрају различите варијанте правде за жртве.

##submission.downloads##

Објављено

2022-12-06

Bрој часописа

Секција

Прегледни научни чланци