ЕКОЛОШКИ ДЕЛИКТ: ГРАЂАНСКОПРАВНА ОДГОВОРНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА ЕКОЛОШКЕ ШТЕТЕ

Сажетак

Одговорност државе за штете настале еx делицто тековина је савременог доба. Таква могућност је била изузетна јер се супротстављала концепту суверенитета односно интегритета и уставног поретка државе, што је, по правилу, значило да држава, као најјачи правни субјект у друштву, треба да друге субјекте позива на одговорност, а не да саму себе подвргне таквој одговорности. Међутим, усљед наглог техничког и технолошког развоја савременог друштва, све чешће смо свједоци штетних посљедица таквог дјеловања по људско друштво и животну средину. Да би се такве и сличне штетне посљедице санирале, те спријечио њихов настанак про футуро, потребно је ближе сагледати појам и специфичну природу еколошке штете, начин и узроке њеног настанка, као и обим и природу посљедица насталих усљед еколошког удеса, о чему ауторка говори у уводном дијелу овог рада. Како право на здраву животну средину припада групи уставом гарантованих права и слобода грађана, овим радом ће се покушати сагледати у којој мјери су законска рјешења Републике Српске, као једног од два равноправна ентитета у Босни и Херцеговини, усклађена са новонасталим потребама заштите еколошких права и интереса грађана, али и природе, као потенцијалног “имаоца” права, и који су то механизми заштите којима оштећени диспонира. У закључним разматрањима, ауторка ће након критичког осврта на обим и степен правне регулисаности односа између загађивача и оштећеног, указати на потребу креирања нових законских рјешења у циљу унапређивања традиционалног модела грађанскоправне одговорности као и ближег уређења услова под којима се Република Српска може појавити као субјект одговорности.