ЊЕМАЧКЕ БИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ У КРИМИНОЛОГИЈИ - мапирање почетака

Сажетак

У овом раду аутор истражује рану немачку криминологију, истичући да је она била резултат интересовања проистеклих из легалистичког приступа злочину. Из тог разлога, допринос немачких криминолога развоју криминологије као самосталне науке посматра се испитивањем легалистичких, антрополошких, биолошких и социолошких приступа криминологији. Сваки од ових приступа је истовремено повезан са одређеном криминолошком оријентацијом или периодом преовлађујућег утицаја неког криминолошког приступа у објашњавању узрочности. Развој немачке криминологије у то време огледао се у настојању психијатара да прошире своју стручност у области криминалног понашања и да понуде медицинско решење за овај проблем. Пратећи историјски развој немачке криминологије у току три различита политичка режима (укључујући Немачку империју, Вајмарску Републику и период нацизма), аутор овог чланка има прилику да процени политички утицај на научно истраживање и његово последице. Коначно, недавно оживљавање биолошког и генетског истраживања злочина чини ово историјско истраживање криминалне биологије (од Ломброза до нацизма) веома релевантним. Историографија о злочину и кривичном правосуђу у Немачкој је добро развијена иако је немачка литература о овим питањима знатно мање обимна него литература у Француској и Енглеској. Познавање друштвене историје злочина у Немачкој током 19. и 20. века и даље је изузетно ограничено. У последњој деценији 20. века дошло је до значајних помака у овом процесу.
У мапирању раног развоја криминологије у Немачкој, Вецел идентификује следеће историјске периоде. Први период је почетак 19. века, обележен учењем Ломброза о урођеном преступнику, као и растућим утицајем нове реформе кривичног права у Немачкој. Други период обухвата утицај немачке рецепције Ломброзоове теорије на успостављање криминалне психологије у Немачкој од 1880-1914. Трећи период одражава учење криминалистичке социологије, односно прихватање идеје о утицају друштвених услова на развој криминала. Следећи период обухвата доминантан положај биолошких истраживања у криминологији у време Вајмарске републике. Коначно, последњи период у развоју раније немачке криминологије је период под нацистичким режимом (укључујући стерилизацију криминалаца, као и нацистичку политику стерилизације неких етничких група).