НОТАР КАО ПОВЈЕРЕНИК СУДА У ОСТАВИНСКОМ ПОСТУПКУ

Сажетак

Нотарска служба је у правни систем Републике Српске уведена Законом о нотарима који је донесен 2004. године, а први нотари су почели са радом 11.03.2008. године. Законом је регулисана надлежност нотара да предузима нотарску обраду исправа, издаје нотарске потврде и врши нотарске овјере. Поред тога, суд или други орган власти могу нотару повјерити вршење и других послова који су у сагласности са његовом надлежношћу. Тако је нотарима у циљу растерећења судова у дијелу који се односи на спровођење оставинског поступка, а на основу Закона о ванпарничном поступку додијељена и ова функција. Делегирање надлежности нотарима у оставинском поступку практично је започело ступањем на снагу Закона о измјенама и допунама Закона о ванпарничном поступку, јер, иако је постојао правни основ у чл. 145 Закона о ванпарничном поступку, због комликованости ни један оставински предмет није додијељен нотарима. Суд је обавезан нотару повјерити спровођење оставинског поступка, а нотар има обавезу да прихвати спис предмета, осим ако неко од учесника у поступку не захтијева спровођење поступка искључиво пред судом. Нотар као повјереник суда у оставинском поступку може предузимати све радње као и суд. Изузетно суд може нотару одузети спис предмета и спровођење оставинског поступка повјерити другом нотару или пак сам спровести поступак. Суд одређује нотару и рок у којем треба завршити оставински поступак. На овај начин суд врши контролу рада нотара, поред корективне улоге коју има у случају кад се пред нотаром појаве спорне чињенице у погледу оставине. За спровођење оставинског поступка нотар има право на награду, као и накнаду одређених трошкова али у знатно мањем износу него што је то случај приликом предузимања других послова из своје надлежности.