(НЕ)ЗАКОНИТОСТ ПОСЕБНИХ ИСТРАЖНИХ РАДЊИ

Сажетак

Питање (не)законитости доказа чини нам се посебно значајним, с обзиром да се у пракси сусрећемо са олаком примјеном посебних истражних радњи, ради прикупљања доказа о извршењу католошких кривичних дјела. Посебне истражне радње се проводе због постојања основа сумње о извршењу неког од кривичних дјела у погледу којих се може одредити примјена ових радњи, ради тога из приједлога тужиоца треба да се уочавају чињенице које поткрепљују постојање основа сумње. Такође, једно од питања које је расправљено у раду јесте и судска контрола законитости посебних истражних радњи. Између осталог, у раду смо се осврнули на законску мањкавост у кривичном процесном законодавству Босне и Херцеговине, због сувише уопштене законске формулације, да се посебне истражне радње могу одредити и за кривична дјела за која се може изрећи казна затвора од три године или тежа. Основна теза рада је да су законити докази прибављени посебним истражним радњама, само ако су посебне истражне радње схваћене као крајње средство у прикупљању доказа, како то налаже и члан 8 став 2 Европске Конвенције о заштити људских права и основних слобода. Примјеном посебних истражних радњи долази у сукоб право са неправом. Ради тога смо у раду указали на условљену сличност између посебних истражних радњи и интитута нужне одбране.