ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВО У УМИРАЊУ (ЕУТАНАЗИЈУ)

Сажетак

Предочени рад настао је као резултат ауторовог личног увјерења онеопходности законодавног регулисања института еутаназије, у смислубезрезервног поштовања основних људских права. С тим у вези, у даљем тексту бавимо се аргументацијом која поткрепљује заузети став, дилемом о (не)постојању права на смрт као пандан праву на живот,питањем релевантности квалитета живота у контексту еутаназије, тепојмовном објашњењу, ријетко помињаног института „пацијентов тестамент“ као нужно, пратећег сегмента легализације еутаназије. Аутор прави и кратак пресјек тренутног стања регулације „права на достојанствену смрт“ у Грађанском законику Републике Србије, који је још увијек у фази преднацрта.