БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА И ЕВРОПСКА УНИЈА ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕС

Сажетак

Развијеној привреди у свијету карактерише врло динамична структура промјене, како у производњи тако и у тржишној позицији појединих земаља. Привредна кретања у свијету била су праћена бржим растом свијетске трговине него растом производње. Стога, свака држава настоји да нађе своје мјесто у међународној подијели рада и задовопљавајућу тржишну позицију, мада се доминација индустријски развијених земаља не доводи у питање. У условима савремених тржишних и технолошких промијена, тешко је замислити интеграциони процес у смислу глобализације без активније улоге развијених земаља. На интеграцију привредних територија појединих држава значајну улогу има дипломатија. Њен значај је од посебне важности на економске, сада већ и политичке интеграције у Европи, односно Европску унију. Босна и Херцеговина има политички и економски интерес за улазак у чланство Европске уније, па је већ почела да користи средства Европске уније према програмима, на темељу Оквирног споразума између Европске уније и Босне и Херцеговине. Средства према програмима могу да користе институције, грађани и привредници. Писање доброг пројекта за економски развој своди се на занат. Методологија која је усвојена у ЕУ 90-их година прошлог стољећа заснива се на Методологији коју су користили Американци 60-их година прошлог стољећа, чија је база била анализа логичког оквира или логичка матрица. Улагање средстава из фондова Европске уније има намјеру да створи конкурентну привреду БиХ за Јединствено (унутрашње) тржиште Европске уније. Међутим, економиска сарадња је само један и то „први стуб“ европског интеграционог процеса. Значајан корак у развоју спољнополитичке сарадње и безбиједности остварен је у Мастрихтском уговору увођењем „другог стуба“ у оквиру Европске уније. Дакле, Мастрихтски уговор спољној политици је прикључио сегмент безбиједности, што су државе чланице дужне да активно и безрезервно подржавају. Спољна политика и безбједност држава чланица ЕУ не може бити на одговарајућем нивоу уколико се не успостави унутрашња безбиједност у свакој држави. Зато је битно успостављање одговарајуће правосудне сарадње и сарадње између полиције, односно стварање Европског правосудног простора. На тај начин створен је „трећи стуб“ сарадње у области права и унутрашњих послова.