ПРАВА ДЈЕТЕТА У ПРАКСИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Сажетак

Иако права дјетета као засебна категорија не постоје у Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода, бројни су случајеви у пракси Европског суда за људска права у којима се Суд бавио овим правима, а на основу примјене чланова Конвенције којима је регулисано право на живот, забрана мучења, нечовјечног или понижавајућег поступања и кажњавања, забрана ропства и присилног рада, право на правично суђење, право на породични живот, слобода мишљења, савјести и вјероисповијести, слобода изражавања, слобода окупљања и удруживања, право на образовање и забрана дискриминације. Из презентоване праксе видно је да се, захваљујући принципу универзалности у погледу круга лица који се могу обратити Европском суду, дјеца пред овим Судом појављују као субјект поступка, а не као објекат заштите.
У раду се анализирају неки од предмета који се тичу права дјетета, а у којима је Европски суд заузео одређене ставове као стандарде поступања. Из анализиране праксе такође је видно да је Суд, вођен чињеницом да се ради о једној од најрањивијих категорија сваког друштва, у сваком од тих предмета примјењивао не само Европску конвенцију, већ и све расположиве инструменте заштите права дјетета на међународном нивоу.