ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСНОВА УГОВОРНЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗА ШТЕТУ: ПРАВНА ТЕОРИЈА И СУДСКА ПРАКСА

Сажетак

У овом раду аутор се бави преиспитивањем основа уговорне одговорности за штету, односно правне природе одговорности за повреду уговорне обавезе, узимајући у обзир досадашњу доктринарну баштину и релевантну судску праксу. Зашто неко одговара за проузроковану штету? Иако се у правној литератури истиче да дужник одговара на основу претпостав-љене кривице због повреде уговора, конструкција уговорне одговорности према одредбама Закона о облигационим односима (ЗОО), нарочито имајући у виду чл. 263. ЗОО, учинила је диску-табилним питање основа уговорне одговорности, без обзира на степене кривице који се наводе у чл. 266, ст. 2. ЗОО. Заснован на расправном начелу, у раду се обрађује субјективно и објективно схватање у погледу основа уговорне одговорности, износе се аргументи за једно и друго схватање, те се критички освијетљују поједини ставови. Свако разматрање се настоји поткријепити примјерима из судске праксе. Иако у домаћој правној литератури и судској пракси превладава субјективно схватање основа уговорне одговорности, све више се апострофира схватање о објективном основу одговорности због повреде уговора, па се настоје при-казати новија схватања и с тим у вези реафирмисање и редефинисање неких појмова и института облигационог права, као што је кривица. Настоји се цјeловито обрадити постављени истра-живачки проблeм тако што ће се исти на нов и специфичан начин анализирати кроз дискусију, сублимирати и на научни начин прeзeнтовати, уз давање одређених закључака и приједлога.