Др Снежана Бркић КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО II треће измењено издање

Сажетак

Законик о кривичном поступку Републике Србије из 2011. године, донесен у септембру 2011. године,1 настао је као резултат преко десет година дугог процеса реформе српског кривичног процесног законодавства - започетог доношењем Законика о кривичном поступку Савезне Републике Југославије из 2001. године.2 Нови законик је ступио на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примјењује се од 15. јануара 2013. године, изузев у поступцима за кривична дјела за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, у ком случају се примјењује од 15. јануара 2012. године. Тако, према члану 6 Закона о измјенама и допунама Законика о кривичном поступку из 2001. године,3 истрага за кривична дјела за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, која је на дан ступања на снагу овог закона била у току, довршиће се по одредбама Законика о кривичном поступку из 2001. године и одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дјела4 и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине5 које су важиле до дана ступања на снагу овог закона.6 Међутим, у међувремену (и прије почетка његове цјеловите примјене) Законик из 2011. године је пет пута мијењан и допуњаван7 и његова цјеловита примјена почела је 1. октобра 2013. године. Уз све ово, у септембра 2012. године покренут је и званичан поступак на изради новеле Законика о кривичном поступку Републике Србије из 2011. године и његов нацрт сачињен већ крајем 2012. године.8 Од ових измјена се накнадно одустало. Ради се, дакле, не само о сложености процеса реформе кривичног процесног законодавства у Србији, већ и о извјесном „лутању“ у изналажењу рјешења која су у функцији основног циља реформе – стварање нормативне основе за повећање ефикасности кривичног поступка.