НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ У ПРАВОСУДНОЈ ПРАКСИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Аутори

  • Миодраг Симовић Редовни професор Правног факултета Универзитета у Бањој Луци, судија Уставног суда Босне и Херцеговине, редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, редовни члан Европске академије наука и умјетности, инострани члан Руске академије природних наука и редовни члан Балканског научног центра Руске академије природних наука
  • Драган Јовашевић Редовни професор Правног факултета Универзитета у Нишу
  • Владимир Симовић Тужилац Тужилаштва БиХ и ванредни професор Факултета за безбједност и заштиту Независног универзитета у Бањој Луци и Факултета правних наука Универзитета "Витез" у Витезу

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.7251/SPMSR1952129S

Сажетак

Од 2002. године када је у кривичноправни систем Републике Србије уведено кривично дјело насиље у породици, ова се инкриминација стално развијала у правцу побољшања ефикасности законских решења. Најзначајније рјешење насиља у породици прописује Кривични законик из 2005. године. Поред правно-теоријског приказа, у циљу указивања на основне карактеристике законских рјешења у праву Републике Србије и начин њихове инплементације у судској пракси Србије од стране надлежних правосудних органа, у раду се анализирају статистички подаци Републичког завода за статистику за територију Републике Србије у периоду 2006-2016. године. Посебан дио рада се огледа у анализи казнене политике судова при пресуђењу пријављених кривичних дјела (односно њихових учинилаца) како би се утврдила строгост или благост изречених врста и мјера кривичних санкција у конкретним случајевима. Послије усвајања Истанбулске конвенције, ова инкриминација добија нову садржину, смисао и значај. Тако је 2016. године донијет посебан Закон о спрјечавању насиља у породици са системом хитних мјера које треба да спријече могућност понављања вршења овог кривчног дјела. Међутим, и
поред прописаних строгих казни затвора за учиниоце овог кривичног дјела, његово практично оживотворење у судској статистичкој пракси указује на: висок обим, структуру и динамику кривичних дела ове врсте; висок проценат одбачених кривичних пријава, обустава и прекида истраге, и благу казнену политику судова, која и поред прописане казне затвора,
најчешће изриче друге врсте кривичних санкција.

##submission.downloads##

Објављено

2022-11-04

Bрој часописа

Секција

Прегледни научни чланци