КРИТИЧКИ ОСВРТ НА РЕФОРМУ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА У ОДНОСУ НА КАЗНУ ЗАТВОРА У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ И РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Сажетак

Аутори су у раду истражили и приказали компаративну анализу реформе кривичног законодавства у односу на казну затвора у Хрватској и Србији. Иако су и Хрватска и Србија у обавези да ускладе своје кривично законодавство са законодавством Европске уније и међународним документима, рјешења њихових законодаваца се у знатној мјери разликују. Новим измјенама и допунама Кривичног законика Републике Србије 2019. године, тзв. Тијаниним законом који је на снази од 1. децембра прошле године, уведена је казна доживотног затвора, која је наишла на жустру полемику у научним и стручним круговима. Доживотним затвором обухваћене су до тада највише затворске казне у трајању од 30 до 40 година. С друге стране, Казнени закон Републике Хрватске у својим одредбама прописује казну дуготрајног затвора која не може бити краћа од 21 нити дужа од 40 година затвора, с обзиром на то да уведена казна доживотног затвора новелама Казненог закона из 2003. године није опстала.

И код прописане казне затвора наилазимо на дистинкцију законских одредби између Кривичног законика Србије и Казненог закона Хрватске. Минимална казна затвора која се може изрећи осуђенику према Кривичном законику Србије је 30 дана, с тим да је прописан посебни максимум казне затвора од 20 година. У односу на хрватски Казнени закон, разлика се огледа у посебном минимуму законске одредбе за казну затвора, која према казненом законодавству Републике Хрватске не може бити краћа од три мјесеца, што значи да је посебни минимум казне затвора у Хрватској троструко виши него у Србији. Уз анализу законских одредби кривичних законодавстава Хрватске и Србије које се односе на изрицање казне затвора, указано је на могуће приједлоге које би ваљало узети у раматрање. У раду су истражене и осуђујуће пресуде којима су изречене казне затвора у Хрватској и Србији, те је учињена компаративна анализа и приказ изречених казни затвора.