МЕЂУНАРОДНИ КРИВИЧНИ СУД И ЊЕГОВА НАДЛЕЖНОСТ НА ТЕРИТОРИЈИ УКРАЈИНЕ И РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Сажетак

У овом раду, иако из његовог наслова произилази да ћемо се бавити искључиво мјесном надлежношћу, пажњу ћемо морати усмјерити на још неколико питања. Први разлог за то је што у овој ситуацији постоје многобројне специфичности којима треба да се позабавимо у циљу бољег разумијевања околности које су претходиле сукобу у Украјини. Пажњу треба усмјерити и на вишевјековни однос двије словенске државе, околности у којима је основан Међународни кривични суд, као и ранији привремени и интернационализовани судови, затим приступање Руске Федерације Римском статуту, али не и његовој ратификацији, те повлачењу потписа и посљедицама које то носи, будући да је Русија стална чланица Савјета безбједности. Даље, фокус је на дефинисању елемената кривичног дјела агресија у оквиру Римског статута и законодавства Украјине, те давању посебне изјаве од стране Украјине из новембра 2013. године, чиме је прихватила надлежност Међународног кривичног суда на својој територији за све случајеве који произађу из настале ситуације и обновила је 2014. године на неодређен период. Битно је поменути и дешавања у Белгородској области и питање имунитета у складу са чланом 98 Римског статута и изданим налогом за хапшење предсједника Руске Федерације.