ПРАКСА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА ПРОТИВ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У СЛУЧАЈЕВИМА РАТНЕ ШТЕТЕ

Сажетак

У раду се анализира пракса Европског суда за људска права против Босне и Херцеговине поводом неизвршења судских одлука у случајевима ратне штете. Законодавство које уређује ово питање, а које дозвољава држави да одложи извршење судских одлука на одређено вријеме због разлога очувања финансијске стабилности државе. Међутим, аутор аргументује да је требало детаљније анализирати питање исплате ратне штете у Републици Српској и да садашње законодавство није у складу са Конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, прије свега принципом законитости који је развијен у пракси Суда. У том смислу, правни оквир који уређује исплату ратне штете није доступан, довољно јасан, предвидљив и не пружа заштиту од арбитрарног поступања домаћих органа. Због тога се може основано тврдити и да је одлука Суда у предмету Кнежевић и други против Босне и Херцеговине, а који се тицао исплате ратне штете могла да буде другачија у смислу да се установи кршење права подносилаца представки.