PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA PROTIV BOSNE I HERCEGOVINE U SLUČAJEVIMA RATNE ŠTETE

Apstrakt

U radu se analizira praksa Evropskog suda za ljudska prava protiv Bosne i Hercegovine povodom neizvršenja sudskih odluka u slučajevima ratne štete. Zakonodavstvo koje uređuje ovo pitanje, a koje dozvoljava državi da odloži izvršenje sudskih odluka na određeno vrijeme zbog razloga očuvanja finansijske stabilnosti države. Međutim, autor argumentuje da je trebalo detaljnije analizirati pitanje isplate ratne štete u Republici Srpskoj i da sadašnje zakonodavstvo nije u skladu sa Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, prije svega principom zakonitosti koji je razvijen u praksi Suda. U tom smislu, pravni okvir koji uređuje isplatu ratne štete nije dostupan, dovoljno jasan, predvidljiv i ne pruža zaštitu od arbitrarnog postupanja domaćih organa. Zbog toga se može osnovano tvrditi i da je odluka Suda u predmetu Knežević i drugi protiv Bosne i Hercegovine, a koji se ticao isplate ratne štete mogla da bude drugačija u smislu da se ustanovi kršenje prava podnosilaca predstavki.